OMLADINSKA ZADRUGA „IMPULS“

 

tel: 018/ 257-625

 

impuls@medianis.net

 

 
početna

Jeronimova 24a
18000 Niš

radno vreme
radnim danom:
08 - 15
h
i jedna subota
mesečno:
09 - 14 h


Omladinska zadruga „Impuls“ osnovana je zvanično 09.05.1991. god. u Nišu, mada su pripreme za njeno formiranje proistekle na osnovu ideje sagledavajući potrebe za hitnom pomoći učenicima, studentima i nezaposlenima, koja je proistekla na osnovu programa rada tadašnje društvene organizacije Saveza nezaposlenih Niša, koji je formiran nešto ranije, 1990.g, a čiji je predsednik bio Miroslav Đorđević, koji je nešto kasnije, zbog poznavanja problematike, izabran i za v.d. potom i direktora OZ „Impuls“. Zadruga je formirana po tada važećim propisima kao omladinska, nedobitna i neprofitna organizacija, dok je u to vreme „cvetalo“ formiranje omladinskih zadruga po drugom zakonu koje nisu imale nedobitni karakter, nego su čak predviđale da osnivači dele dobit i da njima pripada po završetku rada privrednog subjekta. Koliko je bila pravno i u praksi nedostatak pridržavanja propisa, najbolje govori činjenica pomalo i začuđujuća, to što su mnogi advokati i sudije bili osnivči i direktori zadruga i ako su bili u radnom odnosu... Bilo je čak i velikih privrednih subjekata naročito u Beogradu koji su od svojih kadrova i za svoje potrebe vrtorupeći propise formirali tzv. „omladinske zadruge“ koje nisu uopšte bile zakonski i po pravilima Saveza zadruga osnovane kao prave omladinske zadruge, ali to je bilo turbulentno vreme kada su takve stvari kod nekih koji su imali veza na pravim mestima, za njih mogli bezbrižno da rade...,ili kada nam je jedan iskusan kontrolor iz tadašnjeg SDK-a bio u kontroli, zamolio nas je da damo naša dokumenta i pravilnike da po ugledu na njih koji su bili tačni i reprezentativni, neka zadruga - čiji je vlasnik bio vezan za pravosuđe po profesiji, sačini tačno svoja osnivačka akta i drugu dokumentaciju... Dok, sa druge strane, to je vreme kada je ekonomija u celoj državi počela da se uništava i nezaustavljivo survava u ambis inflacije i gubitka proizvodnje i privrede mnoge firme, kao što su e...projekt, Gemeiks i sl. velike firme su se snalazile na taj način da su formirale „svoje omladinske zadruge“. U najgore vreme inflacije, kada je zadruga vrlo brzo postla jedna od najmasovnijih po broju članova i po obimu posla radilo se od jutra do mraka često i bez struje sa upaljenjim fenjerima i svećama da bi se primljeni novac u toku dana mogao isplatititi odmah sutradan, da se ne bi obezvredio i propao novac zadrugarima jer je inflacija bila „galopirajuća“. Zbog toga što mnogi zadrugari nisu mogli iz različitih razloga (nemanje novca i dr.) da otvore tekuće račune u nekim bankama, a i zato što, ako otvore te račune u bankama, neke banke nekih dana nisu imali dovoljno novca za isplatu, iako im je zadruga prebacila novac, gledalo se koja banka je stabilna ili koji zadrugar poznaje nekog ili situaciju u nekoj banci i da tamo otvori račun da bi što pre došao do zarađenog novca. Često smo, da ne bi novac propao, morali da za isti posao, kada zadrugari nisu imali otvoreni račun, jednom zadrugaru za njegovu grupu koja je zajedno radila, da uplatimo novac jer je znao nekog u određenoj banci i mogao da podigne taj novca pre nego što se obezvredi i dostavi ostalim zadrugarima.
U to vreme, pošto je nalog za isplatu-virman se takođe štampao ali kako nije bilo papira, prestalo se sa štampanjem virmana-naloga za prenos, jer im je bilo neisplativo, pa smo bili prinuđeni da sami pravimo virmane i njihovu formu, od nađenog papira i pod indigom popunjavamo i predavali banci sa upisanim iznosima, koja je prihvatala takve naloge. A pošto je bio usporen platni promet i čekalo se na priliv novca ili se spremalo za sutradan, radili smo po ceo dan od ujutru do uveče do 20-21 sati, i kad nije bilo struje morali smo raditi koristeći svetlost sveća, a kasnije smo se snašli i za petrolejske lampe, ali smo petroleja sporadično nalazili jer je i to bio deficitaran artikal, kao i mnogo šta drugo, jer su sankcije dosta trajale. Takođe smo se i za ugovore, jer nije bilo papira da se kupe, snalazili pa smo koristili papir koji je s jedne strane već bio odštampan, a sa druge smo na Geštetneru štampali ugovore.
Nakon inflacije od 01.04.1994.g. pa cele naredne godine možemo reći da je bilo normalno poslovanje i cenovni odnos u odnosu na primanja i potrošne artikle i troškove života. U to vreme smo imali dosta posla i sklopili smo posao sa jednom firmom koja je radila na čišćenju i izvozu puževa gde su bili mesečno zaposleni oko 150 zadrugara i u to vreme su ti zadrugari, a tada je bilo da se može biti član zadruge do 35 godina, a određeni postotak članova i za određenu vrstu poslova je mogao biti angažovan preko zadruge bez obzira na starosnu dob.sezonski posao, posao vezan za poljoprivrednu proizvodnju i prerdadu, u šumarstvu, ili u socijalno potrebnim situacijama... Ti zadrugari su zarađivali u to doba kao i lekari na mesečnom nivou. Odjednom je ta firma počela da zaostaje sa plaćanjem, i kleli se i obećavali da će platiti, „nikad nisu nikom ostali dužni“, još je i deo radnika bio rodbinski ili po zavičajnoj vezi povezan sa vlasnikom, koji ih je i uključio u posao, i onda smo bili prinuđeni, posle više opomena da ih tužimo, ali iako smo imali presudu u našu korist, uz pomoć sudskih nameštenika, sudije i saradnika i sudskih i drugih smicalica, ta je firma ostala dužna u to vreme oko 45.000 maraka, tj. plate radnicima za oko 2,5 meseca (njih 120-150) među kojima je bilo i onih (naročito izbeglica i raseljenih lica) koje je poslodavac sam angažovao bez našeg znanja - jer su njemu neki bili zemljaci. Zadruga je uspela, uz pomoć pozajmice direktora od prijateljskih firmi i dobijenih avansa sukcesivno, uz povećan obim poslovanja, uz odricanja zaposlenih i njihovih porodica da isplati sve te zadrugare, iako nije imala zakonsku obavezu a ti zadrugari su se prema zadruzi poneli nečasno jer im je pravovremeno rečeno da prestanu sa poslom zato što nije ispoštovan ugovor o dinamici plaćanja kao i zbog toga što je zadruga dužna da isplati zadrugara u roku od 72 sata, ali tek po prijemu novca od strane poslodavca gde su zadrugari radili.
Nekorektnost zadrugara se ogledala i u tome da su čekali samo povod da dođu kod nas da traže novac,..npr. Kada su im u toj firmi gde su radili kazu da su uplatili, oni odmah dođu po novac - kažu tako im rekli iako ničim ne dokumentuju, a mi kad pitamo kada su uplatili i otvorimo i pokažemo izvod, da novac nije uplaćen oni ne žele da veruju, više se prave da veriju onima koji ih lažu, ne uvažavajući činjenice, koje im čak pokažemo... Eto takvi su ljudi bili u to vreme, jasno se videlo da bi gazili i preko onih koji nisu odgovorni, a oni koji su odgovorni za njihov položaj su bolje prolazili, samo zato što smo imali razumevanja i humaniji pristup prema njima.... U to vreme zadruga je imala više hiljada članova i bila je u Voždovoj 24, iznad apoteke „Ćele kula“ gde je doprinosila radu omladinskih organizacija i sama kao sastavni deo omladinske populacije. Međutim, predstavnici organa vlasti u gradu su doneli odluku da se iz tog prostora sve omladinske organizacije presele na Kej Mike Paligorić- gde je bio grčki konzulat, i u dokumentu je, koji je usvojio nadležni organ omladinske organizacije Niša, ušla i naša Omladinska zadruga „Impuls“ sa definisanim delom prostora u toj zgradi da nastavi sa svojim radom. Međutim, desilo se da su neki od tadašnjih vršioca vlasti hteli prostor namenjen zadruzi da uzmu za sebe i po pričanju da rade u tim prostorijama neki posao za privatne potrebe, i onda su sprečavali preseljenje zadruge jer su imali takvu direktivu koja nije bila utemeljena na odlukama nadležnih organa omladinske organizacije, već se bazirala na čisto pojedinačnim privatnim interesima. Iako su zadruga i njen direktor toliko doprinela omladini i njenom radu, čak i gradu i izmeni zakonskih i sličnih propisa koji poboljšavaju položaj omladine i nezaposlenih, ostali smo sa isečenom strujom u samom delu prostora gde je bila zadruga do tada. Interesantno je da kada je direktor tražio razgovor kod nadležnih u Opštini Niš u sektoru za komunalno stambeni resor - rukovodioca nije mogao da nađe iako je poslat i dopis sa obrazloženjem zašto se traži razgovor, jer se zadruzi na silu čini nepravda i da postoje odluke nadležnih organa omladine za obezbeđenje prostora za zadrugu u novom objektu, ali da neko to silom položaja blokira...Tako da do razgovora nije došlo jer je izbegnut i onda je direktor uspeo, uz pomoć svojih ličnih prijatelja, da se pozajmi i nađe privatno prostor i da zbog napred opisane teške situacije pretrpi još jedan udarac, ali opet iz pepela podigne poslovanje i opet od 1996. g. nastavi sa radom u Jeronimovoj 24a. Normalno, da je to značilo i smanjenje poslovanja, iscrpljenost i fizičku i ekonomsku, tako da je bilo teško stabilizovati i preživeti taj period.
Primer odnosa prema zadruzi od strane omladinskih struktura može se videti i na sledećem: Do tada zadruga je pomagala aktivnosti društvenih i omladinskih organizacija i čak osnivanje mnogih preduzeća Saveza nezaposlenih Niša kroz prve projekte zapošljavanja-samozapošljavanja-tad nije bilo poznato pravljenje i finansiranje projekata za samozapošljavanje, kao termin ni kao ideja, ni kao praksa, i u saradnji sa Omladinskim savetom, Republičkim i Opštinskim fondom za zapošljavanje, a za koje je grad trebao da obezbedi prostor što nije učinjeno, a Omladinski savet je preko jednog svog preduzeća naplaćivao kiriju preduzeću Saveza nezaposlenih u osnivanju gde je trebalo da se osposobe nekoliko građevinskih inženjera za dobijanje sertifikata da mogu samostalno da rade. Zadruga je pomogla još nekoliko projekta samozapošljavanja, a to je projekat pravne službe i preduzeća sekundarnih sirovina koje bi uspešno radile da je obezbeđen prostor od strane grada, na šta je grad i pristao, i da su dobijena sredstva od strane Republičkog fonda za zapošljavanje koliko je i odboreno, npr. preduzeće za sekundarne sirovine bila su planirana i odobrena sredstva za nabavku polovnih prevoznih sredstava za prevoz i sakupljanje sekundarnih sirovina, vaga za merenje i kamionska vaga, ograda, voda i struja, a od svih sredstava dobijena su sredstva otprilike za jedan kamionski točak.
Nakon 1996.g. uz normalno osetan pad poslovanja zbog preseljenja i gubitka u finansijama zbog nezakonite sudske presude naišao je period rata 1999.g. Treba napomenuti da je zadruga, pošto je u tom periodu bila najmasovnija, bila izložena dodatno zahtevima i pritiscima kao radno i ljudsko - egzistencijalno pribežište, u talasima kako se raspadala zemlja, bivša SFRJ, izbeglicama i to prvo, ali u najmanjem broju, izbeglicama iz Slovenije, zatim u dosta većem broju izbeglicama iz Hrvatske, a potom i izbeglicama iz Bosne i Hercegovine, i tu smo imali problema, pored drugih i (npr. nadležni organi su na nepropisan način tražili kroz dokumentaciju zadruge članove koji su bili izbeglice, i to smo nastojali da ukolotečimo u okviru propisa koliko smo mogli, a kada se nastupalo na druge načine onda smo gledali da pomognemo na druge načine) i na kraju smo prihvatili i raseljena lica pre, u toku i posle NATO agresije sa Kosova i Metohije. Stav organa zadruge je bio da su svi oni naši članovi bez obzira odakle su i pod jednakim uslovima su bili pozivani za posao, kao i pre ratnih sukoba kada smo kao članove imali i strane državljane, iz uglavnom nesvrstanih zemalja.

Tokom vremena pokazalo se da, bez obzira što smo imali jako izraženu solidarnu i društveno-humanu funkciju, mnoge poslove u javnim, državnim preduzećima, organima državne uprave, naročito od vremena privatizacije (a u velikoj meri i ranije) nije dobijala naša zadruga već baš one zadruge koje nisu imale ovakve principe i način organizovanja i poslovanja. To je važilo do današnjih dana, kako u našem gradu a pokazalo se sada i kroz javne nabavke da su mnogi gore navedeni privredni subjekti u vlasništvu države i dalje naklonjeni da poveravaju posao otvoreno kršeći uslove javnih nabavki. Sa mnogim firmama sarađujemo od osnivanja, ali to se po obimu vrlo razlikuje u odnosu na raniji period jer je manji udeo radno intenzivnog segmenta u odnosu na mašinski i proces automatizacije rada koji sve više dobijaju na značaju. I danas nam je nepovoljan položaj što se tiče namirenja potraživanja po osnovu zakon jer firme dužnici lako odu u stečaj. Jer kako smo došli u situaciju da pored svih dokumenata validnih za sud i stanju dugovanja, sudija kršeći zakon obezbedi mogućnost da se ne plati dug koji je bio za 2,5 meseca, za po 100 i nešto zadrugara mesečno angažovanih u toj firmi. To je bio iznos od preko 45.000 dinara 1995 godine kada je dinar imao jednak odnos sa markom. Iako smo videli da je to nedopustivo i napisali krivičnu prijavu protiv sudije za delo kršenja zakona od strane sudije, javni tužilac je tražio da prvo uredimo krivičnu prijavu kao što bi uradio i istražni sudija. I kada smo i to uradili, uz pomoć bivše članice sa pravosudnim ispitom, javni tužilac je, na naše zaprepašćenje i ako je imao činjenice, odbio krivičnu prijavu, pretpostavljamo iz kojih razloga. Kada smo poslali ceo predmet nadležnom sudu i ministru za tu oblast, dobili smo odgovor da se izvinjavaju ali da ništa ne mogu da urade i da razumeju naš stav za naše pitanje ako nam se nešto ovako dešava u našem pravosuđu, šta onda mi treba da radimo i kome i za šta da odgovaramo ako i pored činjenice i dokumenata u našu korist ne možemo ostvariti prava. Inače svake godine smo sačinjavali izveštaje sa planovima rada i polako se tehnički, kadrovsko i materijalno opremali kad god smo imali uslova...

U nastavku dajemo deo izveštaja o radu naše Omladinske zadruge iz neke godine:
„Višak prihoda nad rashodima u iznosu od oko 34.000,00 din. ostvaren je uz veliko zalaganje, poteškoće i odricanja. Lična primanja su bila, tokom godine, oko propisanih kolektivnim ugovorom, tj. propisima države. Na osnovu iskustva, koje smo imali iz prakse sa sudovima, tj. da nema pravde i da bez zdrave privrede i nadgradnje je vrlo teško pošteno obavljati posao ili naplatiti potraživanje, zato smo bili oprezni, što trebamo biti i nadalje i čak neprihvatiti mnoge poslove. Ove godine moramo razrešiti i kadrovsku problematiku organa zadruge-članove Skupštine, Upravnog odbora... ali trebamo i na osnovu ocene ponašanja i rada zadrugara izgraditi kriterijum, koji neće dovesti do štete zadruzi. Pozitivan rezultat poslovanja smo ostvarili, iako smo knjigovodstveno dve godine pre toga zbog lošeg knjigovodstvenog sagledavanja imali daleko manji prihod od potrebnog. Pozitivno smo poslovali i zbog zalaganja i odricanja i zadrugara i zaposlenih u zadruzi uz snalaženje, da efikasnijim radom premostimo druge uslove, koje objektivno nemamo. U toku prošle godine smo popravili i inovirali računar i prešli na računarsku obradu knjigovodstvene evidencije. Obnovili smo nešto inventara i alata. Pored teške materijalne situacije, uspeli smo da realizujemo i pomognemo druge aktivnosti:
- stipendiranje jednog, a potom i drugog studenta,
- novčana pomoć zadrugarima za nabavku i kupovinu lekova,
- predfinansiranje zarade zadrugara za obavljanje poslova u skladu
  sa mogućnostima Zadruge za različite potrebe,
- tehnička, prostrona, materijalna i administrativna pomoć za
  potrebe SNN i druge humanitarne organizacije,
- pomoć za oporavak i lečenje zaposlenih u zadruzi,
- pomoć zadrugarima za kupovinu knjigu i učila,
- onatorstvo u oblasti kulture – Domu kulture, Filmskoj omladini...

Težnja kroz rad u ovoj oblasti je da se našim skromnim sredstvima pravovremenim davanjima obuhvati što veći broj zadrugara i drugih u stanju potrebe i što više njih pomognemo kroz ostvarenje humanitarne i solidarne funkcije zadruge. Pored dva stalno zaposlena radnika, na poslovima i zadacima za potrebe zadruge; administrativnim, tehničkim, sekretarskim, komercijalnim, čišćenju, kurirskim i drugim pomoćnim poslovima bilo je angažovano više izvršilaca preko zadruge, kao i preko ugovora o delu.
Knjigovodstveno angažovanje, pored gore pomenutog, obezbedili smo uz angažovanje agencije ....sa kojom smo zadovoljni i predlažemo da to nastavimo. Povećano angažovanje u različitim oblastima za obavljanje različitih poslova bilo je u različitim periodima, nekad zbog povećanog obima posla, nekad zbog novog načina – novih propisa poslovanja, nekad zbog sezonskog angažovanja... Zvanično nije bilo odsustvovanja sa posla osim za godišnje odmore, a ostalo je dogovorno rešavano zamenom ili obezbeđivanjem slobodnih dana. Zadruga je imala tri lakše povređena zadrugara, koja je ona sagledala na odgovarajući način.

Predlažemo da Skupština ove godine ovlasti Upravni odbor za donošenje odluka za solidarnu pomoć za određenu namenu, kao što smo imali ranije, gde su u toku jednog ili dva meseca zadrugari odvajali od svoje zarade po 5 dinara za solidarnu pomoć zadrugarima kojima se rodi dete.

Na osnovu ostvarenog rezultata, sagledavanja privrednog kretanja predlažem Skupštini da razmotri i usvoji sledeću:

Predlog Odluke o finansijkom planu za sledeću godinu:
..............................................................................................................

Predlog ovakvog Finansijskog plana zasniva se na bazi povećanja obima posla od 5 do 10%, kao i na bazi rasta primanja, obezvređivanju dinara, rastu troškova života i cena na malo od 15-30%. Očekujemo da to procentualno planiranje bude dovoljno, ali je nezahvalno za planiranje, jer očekujemo da se i u ovoj godini nastavi sa ispravljanjem cenovnih dispariteta, ali će sigurno biti zadržana osobina i tendecija da ostali troškovi rastu brže od ličnih primanja. Smatramo da ćemo sa ovakvim planom, čak i bez značajnijih investicionih izdvajanja, uspeti da pozitivno poslujemo.
U ovoj godini aktivnost treba biti usmerena na povećanje obima posla od 5 do 10 %, ali u ovoj godini trebamo da komercijalno obezbeđujemo i posao i obilazimo firme sa radno intenzivnim aktivnostima poslodavaca.
Jedno od nastojanja treba biti i definisanje stanja sudskog procesa protiv dužnika PTP „Prirodna a” i DP „Poljopromet” gde smo imali 5 radnica koje 5 meseci nisu primile lični dohodak, a pre prijema u stalni radni odnos, i moramo obratiti još malo veću pažnju u radu sa dužnicima.
Trebamo u ovoj godini videti sa vlasnikom prostora gde se nalazi zadruga, oko obezbeđivanja trofazne struje, kako bi poboljšali zdravstvene uslove rada, a i sigurnost grejanja. Pored planiranja dela izdvajanja sredstava za to, trebamo neka sredstva izdvojiti i za investiciono proširenje računarske dodatne opreme, kao i ostalim tehničkim uređajima, nameštaja što smo i planirali u prethodnom periodu, ali nismo mogli da nabavimo.
Pored redovnog poslovanja treba nastaviti saradnju i pomoć sa društvenim organizacijama: SNN, Savez izviđača, esperantista, CDP i dr. humanitarnim organizacijama, neke od njih su se kao organizacija nekorektno ponele prema nama, jer je zadrugare prebacla u drugu zadrugu i nije nastavio saradnju sa nama, iako za to nije imao nikakvih razloga ni povoda, a sarađujemo duže godina.
U ovoj godini treba obratiti pažnju i na bazi finansijskih uslova, potreba i mogućnosti zadruge, da obezbedimo socijalna davanja i pomoći, kao i davanje u solidarne i humanitarne svrhe, kao i zdravstveni oporovak i rehabilitaciju za profesionalno osposobljavanje i doškolovavanje angažovanih i zadrugara, kao i stipendiranje zainteresovanih učenika – studenata i zadrugara.
Ukoliko eventualno rešimo sudski proces i naplatimo potraživanja, zbog kojih smo bili u gubitku, i istrpeli u finansijskom, radnom i razvojnom smislu, onda to treba usmeriti u dugoročnije razrešavanje stanja stambenog prostora, kupovini još jedne linije, osavremenjivanje računarskog programa, obezbeđivanja većeg nivoa tehničke opremljenosti radnih mesta, kao i uslova za rad zadrugara. Ukoliko to nema neku verovatnoću, treba videti mogućnost sistemskog izdvajanja manjeg dela prihoda u kontinuitetu, kao po propisu sa tom namerom. Takođe treba videti i na sličan način razrešiti obezbeđivanje povoljnijeg statusa zaposlenih u budućnosti.
Smatramo da su šanse za to male, jer politička situacija još nije stabilna. Nalazimo se u periodu privredne i društvene tranzicije, kada se dešavaju nagli zaokreti. Procenjujemo da sadašnji uslovi za razvojnost – formiranje još jednog privrednog oblika zadrugarskog preduzeća nisu dobri, a i da propisi tome nisu naklonjeni, a ako dođe do promena u tom delu, svakako trebamo taj deo nadgradnje ispitati i početi sa realizacijom.
Nadamo se da će, ako ništa drugo, ova godina biti opredeljujuća za nas, šta i kako dalje raditi.

Izveštaj podneo
direktor,
Đorđević Miroslav s.r.


početna                                 impuls@medianis.net